Lijena nedjelja, kafa i skajp. On se nalazi se na drugom kraju svijeta. Čudno je kako neznancu lako pričaš stvari o kojima inače mudro ćutiš.
– Počela si mi sinoć pisati za bivšeg. Šta se desilo sa vama?
– Ništa, pošto ja nisam varala, počeo je on.
– Smuvaćete se vi opet. (namig)
– Mah. Kažem ti, prošlo me. U dobrim smo odnosima, ipak smo dugo bili zajedno.
– Pa eto, imaš prijatelja. Ima li on sad nekoga?
– Ima. Nadam se da je srećan. U stvari, ne zanima me da li je srećan.
– Kako te ne zanima da li je srećan?
– Mislim da nije htio da bude srećan, više da je tražio nekog da mu pere, pegla i pravi uštipke.
– Haha. A šta ti misliš, da muškarcima nije lijepo kada se neko brine o njima?
– Mislim da jeste.
– Kreni da peglaš i kuvaš. Usreći i ti nekog.
– Ja usrećim svoje muškarce. Sigurna sam u to.
– Sigurna?
– Aha. Ali uvijek im nešto fali.
– Aj’ da čujem listu nedostataka.
– Čiju? Moju?
– Listu nedostataka kod tvojih bivših zbog kojih nisi više sa njima.
– Uff, evo: prestalo mi je biti zabavno, nisu me inspirisali, neki su me varali, neki su postajali dosadni, neki su se u početku folirali pa poslije pokazali pravo lice, jer ne možeš da se pretvaraš stalno. Neki su me povrijedili, namjerno. Svašta ima.
– A kako ti dosade? Kako te ne inspirišu?
– Pa, ja stvarno ne znam, možda i ja njima postanem obična i dosadna.
– Pa kako ćeš onda pronaći nekoga? Kako neko može da te inspiriše čitav život?
– Kako ne može?
– Ali, šta je to što te inspiriše? Naučnik? Novinar? Umjetnik? Ili jednostavno čovjek koji ima smisla za humor? Ili je to pažnja? Ne znam, evo pitam i sebe dok pričam s tobom.
– Ne znam. Možda sve to što si napisao, a možda i ništa od toga. Možda se sve desi u momentu. Bez razloga. Možda je zato ljubav zanimljiva, to traganje za koje ne znaš do kada će trajati i hoćeš li znati da je prepoznaš kada se pojavi. Hoće li te to saznanje usrećiti. Tako nekako.
– Sigurno je da su mnogi nesrećni, ali su nekako navikli.
– Jedino na šta možeš da utičeš je da li ćeš da budeš srećan.
– Očekivao sam formulu za sreću i ljubav. I sliku idealnog partnera.
– Ne znam je. U stvari, ti si idealan za mene. Samo da si 10-ak godina mlađi, plav, visok, zgodan i da si bliže.
– Dakle ništa mi ne fali.
– Ma taman si.
– Baš šteta što ne živimo bliže da zalijemo ovu našu toleranciju.
– Da, bilo bi divno kada bismo bili bliže.
– Ko zna, možda bih te pomalo inspirisao.
– Eh, vidiš da već jesi.
– A baš bi mogla da svratiš do mene da utanačimo tu usamljenost. Možemo i da pijemo. I onda kao pravi pijanci da plačemo.
– Aaa, ja sam onaj veseli pijanac. Ne plačem.
– Dakle, nećemo da plačemo. Šta li nam preostaje..
– Haha. Pa ljubićemo se, ja volim da se ljubim.
– Hoćemo, a? Bravo, uopšte mi nije palo na pamet.
– Ali ako nisi od akcije, nećemo. Ja prva nikad ništa.
– Ni ja. Šta ćemo sad?
– Ništa. Bićemo hrabri zato što znamo da se nećemo vidjeti.
– A i pametni, jer ne moramo da se trudimo.
– Iskreni, jer nemamo ništa opipljivo što bi izgubili.
Stvarno nemamo.
Zato što ljubav ne živimo, već samo o njoj pričamo.
Ekskluzivno za minimagazin.info: Luna
Autor: minimagazin.info